Go­di­nu za na­ma obi­lje­ži­la je afe­ra „Dr­žav­ni udar”, a kon­tra­dik­tor­ne i ne­lo­gič­ne iz­ja­ve spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća do­dat­no su pod­gri­ja­le sum­nju da se ra­di o mon­ti­ra­nom pro­ce­su. Na­vod­ni te­ro­ri­stič­ki na­pad, ka­ko je tvr­di­lo Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo, tre­ba­lo je da se de­si 16. ok­to­bra, u iz­bor­noj no­ći. Me­đu­tim, ni na­kon vi­še od dva mje­se­ca tu­ži­la­štvo ni­je po­nu­di­lo ni­je­dan ma­te­ri­jal­ni do­kaz da je ta­ko mon­stru­o­zna stvar tre­ba­la da se de­si, a i glav­no­o­sum­nji­če­ni Alek­san­dar Sin­đe­lić i Mir­ko Ve­li­mi­ro­vić, u do­go­vo­ru sa tu­ži­la­štvom, već se na­la­ze na slo­bo­di. Sin­đe­lić je do­bio sta­tus svje­do­ka sa­rad­ni­ka iako je, na­vod­no, glav­ni or­ga­ni­za­tor gru­pe ko­ja je tre­ba­lo da „Cr­nu Go­ru za­vi­je u cr­no”, dok je Ve­li­mi­ro­vić pro­šao sa uslov­nom ka­znom.
Upra­vo je glav­ni spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Mi­li­vo­je Kat­nić svo­jim na­stu­pom ne­ko­li­ko da­na po iz­bi­ja­nju po­me­nu­te afe­re pod­gri­jao sum­nje da je „dr­žav­ni udar” re­ži­ran. U ni­zu ne­lo­gič­no­sti ko­je je Kat­nić sa­op­štio u oči upa­da­ju dvi­je pot­pu­no raz­li­či­te ver­zi­je o na­o­ru­ža­nju na­vod­nih te­ro­ri­sta. Ta­ko je Kat­nić u če­ti­ri da­na iz­nio dvi­je raz­li­či­te ver­zi­je i sam se­be uhva­tio u la­ži. Na­i­me, Kat­nić je če­ti­ri da­na po obje­lo­da­nji­va­nju afe­re sa­op­štio da su na­še slu­žbe na lo­ka­ci­ji iz­me­đu Sr­bi­je i Al­ba­ni­je za­u­sta­vi­le oruž­je ko­je je tre­ba­lo da stig­ne te­ro­ri­stič­koj gru­pi i da je ta­mo uni­šte­no po njegovom na­lo­gu. Na­rav­no, Kat­nić ni­je po­nu­dio ni je­dan je­di­ni do­kaz da je to što on pri­ča tač­no, od­no­sno da je to oruž­je i po­sto­ja­lo. Ali, ono što ba­ca sum­nju na ovu Kat­ni­će­vu tvrd­nju je­ste nje­go­vo sa­op­šte­nje od 16. ok­to­bra, kao i sa­op­šte­nje Slav­ka Sto­ja­no­vi­ća izdato istog dana a ti­če se oruž­ja ko­jim je pla­ni­ran na­pad na zgra­du Skup­šti­ne.
– Čla­no­vi kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je do­bi­ja­li su uput­stva da ras­po­di­je­le una­pri­jed pri­pre­mlje­no oruž­je ra­di da­lje re­a­li­za­ci­je kri­mi­nal­nog pla­na. Po na­lo­gu Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva, slu­žbe­ni­ci Spe­ci­jal­nog po­li­cij­skog odje­lje­nja i Upra­ve po­li­ci­je li­ši­li su slo­bo­de or­ga­ni­za­to­ra i čla­no­ve ove kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je u tre­nut­ku ka­da su po­šli da pro­vje­re una­pri­jed pri­pre­mlje­no skri­ve­no skla­di­šte i do­pre­mlje­no oruž­je i mu­ni­ci­ju – pi­še u sa­op­šte­nju Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća od 16. ok­to­bra, ko­je je me­di­ji­ma pro­sli­je­đe­no iz­me­đu 13 i 14 ča­so­va na iz­bor­ni dan.
U go­to­vo isto vri­je­me istog da­na ogla­sio se i Slav­ko Sto­ja­no­vić, di­rek­tor Upra­ve po­li­ci­je.
– Ova li­ca su osum­nji­če­na da su na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re po­či­ni­la kri­vič­na dje­la stva­ra­nje kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je i te­ro­ri­zam. Oni su, ka­ko se sum­nja, ušli u Cr­nu Go­ru i ima­li na­mje­ru da pr­vo pre­u­zmu auto­mat­sko oruž­je, a po­tom da iz­vr­še na­pa­de na in­sti­tu­ci­je si­ste­ma, po­li­ci­ju i pred­stav­ni­ke dr­žav­nih or­ga­na, ne is­klju­ču­ju­ći mo­guć­nost na­pa­da na vi­so­ke dr­žav­ne zva­nič­ni­ke – pi­še u sa­op­šte­nju Slav­ka Sto­ja­no­vi­ća.
Ove tvrd­nje glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca i di­rek­to­ra po­li­ci­je de­man­to­vao je sam Mi­li­vo­je Kat­nić.
– Mi smo ima­li kon­tro­lu si­tu­a­ci­je, oruž­je ko­je je tre­ba­lo da stig­ne za­u­sta­vi­li smo na od­re­đe­noj lo­ka­ci­ji i ni­je bi­lo mo­guć­no­sti da ono stig­ne u Cr­nu Go­ru. To oruž­je je bi­lo van do­ma­ša­ja ovih li­ca. To oruž­je je uni­šte­no ta­mo gdje je tre­ba­lo da se uba­ci u Cr­nu Go­ru. Do­veo bih u opa­snost ne­ke lju­de ako bih re­kao gdje je to. Uni­šte­nje oruž­ja su ura­di­la li­ca, po na­šem na­lo­gu, van Cr­ne Go­re, na te­ri­to­ri­ji iz­me­đu Sr­bi­je i Al­ba­ni­je (je­di­na te­ri­to­ri­ja iz­me­đu te dvi­je ze­mlje je Ko­so­vo - prim.aut). Oruž­je je uni­šte­no ka­da je na­ma od­go­va­ra­lo – ka­zao je Kat­nić 20. ok­to­bra go­stu­ju­ći u emi­si­ji „Na­či­sto” na Te­le­vi­zi­ji „Vi­je­sti”.
Kat­nić je po­tom tvr­dio da su te­ro­ri­sti uhap­še­ni ka­da su oti­šli da pro­vje­re skla­di­šte u Cr­noj Go­ri u ko­je je do­pre­mlje­no oruž­je, a on­da če­ti­ri da­na ka­sni­je de­man­tu­je sam se­be iz­no­se­ći tvrd­nju da oruž­je ni­ka­da ni­je ni ušlo u Cr­nu Go­ru.
Niz ne­lo­gič­nih iz­ja­va ve­za­nih za na­bav­ku na­vod­nog oruž­ja na­sta­vio je glav­ni svje­dok tu­ži­la­štva Mir­ko Ve­li­mi­ro­vić. Na sa­slu­ša­nju 18. ok­to­bra, dva da­na po­sli­je Kat­ni­će­vog sa­op­šte­nja, Ve­li­mi­ro­vić ne po­mi­nje oruž­je ko­je je na­vod­no ra­sta­vio i ba­cio ili uni­štio na bi­lo ko­ji na­čin. Ve­li­mi­ro­vić je, što se vi­di iz za­pi­sni­ka o sa­slu­ša­nju 18. ok­to­bra, a ko­ji je u po­sje­du „Da­na”, is­pri­čao da je sli­kao oruž­je ko­je je una­pri­jed pri­pre­mlje­no u Cr­noj Go­ri i po­slao fo­to­gra­fi­ju Sin­đe­li­ću. U tom is­ka­zu ne po­mi­nje da je oruž­je, po na­lo­gu tu­ži­o­ca, ra­sta­vio i ba­cio u je­ze­ro, kao što je to tvr­dio u is­ka­zu da­tom 5. de­cem­bra u Vi­šem su­du.
– Na­kon raz­go­vo­ra sa tu­ži­o­cem, gdje sam pri­ja­vio šta se pla­ni­ra, po­šao sam u Sr­bi­ju i po­no­vo se sreo sa Sin­đe­li­ćem, ko­ji je ini­ci­rao taj su­sret. Na tom sa­stan­ku Sin­đe­li­ću sam re­kao da mo­gu na­ba­vi­ti oruž­je i mu­ni­ci­ju, ali da tre­ba još nov­ca. Sin­đe­lić mi je tom pri­li­kom dao još 15.000 eura i sa­op­štio mi da lju­di ko­je bu­dem an­ga­žo­vao ne­će da uče­stvu­ju u na­pa­di­ma i da ne­će da ko­ri­ste oruž­je te no­ći. Sin­đe­lić je od me­ne tra­žio da sli­kam oruž­je i da mu po­ka­žem fo­to­gra­fi­ju. Na­kon tog sa­stan­ka ja sam se vra­tio u Cr­nu Go­ru, sli­kao oruž­je ko­je je već bi­lo pri­pre­mlje­no i od­mah na­kon to­ga sam se vra­tio u Sr­bi­ju ka­ko bih mu po­ka­zao tu sli­ku – is­pri­čao je Ve­li­mi­ro­vić 18. ok­to­bra na sa­slu­ša­nju kod tu­ži­o­ca, a tu iz­ja­vu je svo­je­ruč­no pot­pi­sao.
Ta­da na sa­slu­ša­nju kod tu­ži­o­ca ne po­mi­nje da je bi­lo ka­kvo oruž­je na­ba­vlje­no ni­ti da ga je on uni­štio po bi­lo či­jem na­lo­gu. U tom is­ka­zu sa­mo po­mi­nje da je sli­kao una­pri­jed pri­pre­mlje­no oruž­je u Cr­noj Go­ri i ni­jed­nom ri­ječ­ju ne go­vo­ri o uni­šte­nju oruž­ja. Na taj na­čin, Ve­li­mi­ro­vić de­man­tu­je Kat­ni­će­ve tvrd­nje da je oruž­je po­sto­ja­lo i da je uni­šte­no van te­ri­to­ri­je Cr­ne Go­re.
Me­đu­tim, mje­sec da­na ka­sni­je, na­kon što je „Dan” ob­ja­vio sve ove ne­lo­gič­no­sti, Ve­li­mi­ro­vić je pro­mi­je­nio is­kaz na sa­slu­ša­nju u Vi­šem su­du. On ta­da tvr­di da je na­ba­vio oruž­je i da ga je uni­štio.
– Po­šao sam na Ko­so­vo, sve or­ga­ni­zo­vao i na­ba­vio oruž­je po upu­ti­ma Alek­san­dra Sin­đe­li­ća. Mi­li­vo­je Kat­nić mi je ka­zao da to oruž­je uzmem i uni­štim. Od Sin­đe­li­ća sam tra­žio još nov­ca za oruž­je i is­pri­čao mu da sam bio u Cr­noj Go­ri, da sam na­šao ku­ću gdje ću to oruž­je uskla­di­šti­ti, na šta mi je on od­go­vo­rio od­lič­no i dao mi još 15.000 eura – ka­zao je Ve­li­mi­ro­vić.
Ka­da je Sin­đe­lić re­kao da to oruž­je tre­ba da se pre­ba­ci pre­ko gra­ni­ce, Ve­li­mi­ro­vić je to pre­nio cr­no­gor­skom tu­ži­o­cu, ko­ji ga je upu­tio da pri­hva­ti taj plan, a po­tom isto to oruž­je ras­klo­pi i ba­ci u je­ze­ro, što je i uči­nio.
– Ka­ko sam imao na­log od Sin­đe­li­ća da sli­kam oruž­je ko­je pre­ba­cim u Cr­nu Go­ru i po­ša­ljem mu fo­to­gra­fi­ju, ni­sam imao dru­gu mo­guć­nost već da oruž­je ko­je mi je tu­ži­la­štvo pri­pre­mi­lo u Cr­noj Go­ri, iz re­zer­vi u ma­ga­ci­nu, sli­kam i po­ša­ljem Sin­đe­li­ću – is­pri­čao je Ve­li­mi­ro­vić no­vu ver­zi­ju ovog do­ga­đa­ja.
Kon­tra­dik­tor­ne su i iz­ja­ve Ve­li­mi­ro­vi­ća u dva is­ka­za ve­za­na za po­mi­nja­nje or­ga­ni­za­ci­ja ili li­ca ko­ja, na­vod­no, ima­ju ve­ze sa ovom gru­pom.
Ta­ko Ve­li­mi­ro­vić ka­že 18. ok­to­bra: „Me­ni je Sin­đe­lić re­kao da iza sve­ga sto­je ne­ki ja­ki lju­di iz Cr­ne Go­re, pri če­mu ni­je go­vo­rio bi­lo ko­je ime, ni­ti or­ga­ni­za­ci­ju, ni­ti bi­lo šta slič­no. Ni­je mi pri­čao za­što sve ovo ra­di, ali ja­sno je čim ho­će da uđe u Skup­šti­nu i da uhap­si Vla­du”. Me­đu­tim, Ve­li­mi­ro­vić pred su­dom tvr­di da mu je Sin­đe­lić po­me­nuo ne­ke lju­de iz DF-a, ali da ni­je di­rekt­no po­mi­njao Ru­se.
– Re­kao je da su to na­ša bra­ća, ali ni­je iz­ri­či­to re­kao da su to Ru­si, već – „Znaš li ti gdje sam ja ra­to­vao - u Ukra­ji­ni” – ka­že Ve­li­mi­ro­vić pred su­dom.
Ta­ko­đe, Ve­li­mi­ro­vić se raz­li­či­to iz­ja­šnja­vao o to­me da li je pre­po­znao Di­ki­ća (ko­jeg na­zi­va Ni­ko­la) ka­da mu je pre­dao te­le­fon is­pred Del­te u Pod­go­ri­ci. Na sa­slu­ša­nju 18. ok­to­bra Ve­li­mi­ro­vić na­vo­di da „ka­da sam vi­dio Ni­ko­lu ni­je­sam znao ko je ta oso­ba”. U sud­ni­ci Vi­šeg su­da sa­op­štio je da je pre­po­znao da se ra­di o Bra­ti­sla­vu Di­ki­ću.
– Po­zvao me Sin­đe­lić i re­kao mi: „Čo­vjek je iza te­be, ima ma­lu bra­di­cu”. Okre­nuo sam se i pre­po­znao da se ra­di o Bra­ti­sla­vu Di­ki­ću, pr­vom čo­vje­ku srp­ske žan­dar­me­ri­je. Znao sam ga sa te­le­vi­zi­je, že­na ko­ja je bi­la sa njim u dru­štvu po­šla je u ko­la, a mi smo osta­li sa­mi – tvr­dio je Ve­li­mi­ro­vić pred su­dom.
Dra­žen ŽIV­KO­VIĆ


Pre­kva­li­fi­ko­va­li dje­lo

Na dan iz­bo­ra, u mo­men­tu ka­da su osum­nji­če­ni uhap­še­ni, tu­ži­la­štvo i po­li­ci­ja su sa­op­šti­li da su ta li­ca spre­ma­la te­ro­ri­stič­ke na­pa­de u Cr­noj Go­ri. Me­đu­tim, već po­sli­je de­se­tak da­na tu­ži­la­štvo je pre­kva­li­fi­ko­va­lo dje­lo, pa se za te­ro­ri­zam u po­ku­ša­ju sum­nji­če Sin­đe­lić, ko­ji je već na slo­bo­di, Di­kić i Hri­sti­će­va. Osta­li osum­nji­če­ni sa­da se te­re­te za pri­pa­da­nje kri­mi­nal­noj or­ga­ni­za­ci­ji.


Uhap­še­ni

Osim Bra­ti­sla­va Di­ki­ća, iza bra­ve su se na­šli Kri­sti­na Hri­stić (39) iz Pa­ra­ći­na, Bran­ka Mi­lić (61) iz No­vog Sa­da, Mi­lan Du­šić (59), Dra­gan Mak­sić (50), Sr­bo­ljub Đor­đe­vić (52) iz Groc­ke, Alek­san­dar Ču­ro­vić (33), Alek­san­dar Alek­sić (42), Ni­ko­la Đu­rić (34), Si­ni­ša Ćet­ko­vić (37), De­jan Sta­no­je­vić (42), Mi­loš Aći­mo­vić (26), Ivi­ca Ma­tić (36) i Pe­ri­ca An­drić (39), svi iz Šap­ca.


Svje­do­ci ras­krin­ka­li Sin­đe­li­ća i Ve­li­mi­ro­vi­ća

Od iz­bi­ja­nja afe­re „dr­žav­ni udar” me­di­ji­ma su se ja­vlja­li svje­do­ci ko­ji su iz­no­si­li te­ške op­tu­žbe na ra­čun Alek­san­dra Sin­đe­li­ća i Mir­ka Ve­li­mi­ro­vi­ća, op­tu­žu­ju­ći ih da ra­de za taj­nu po­li­ci­ju Cr­ne Go­re. Pred­sjed­nik Čet­nič­kog po­kre­ta Bra­ti­slav Živ­ko­vić tvr­di da je Alek­san­dar Sin­đe­lić dva da­na pred iz­bo­re u Cr­noj Go­ri nu­dio no­vac pri­pad­ni­ci­ma tog po­kre­ta da do­đu u Pod­go­ri­cu, ka­ko bi ih, ka­ko se is­po­sta­vi­lo ka­sni­je, „na­mje­stio” za po­ku­šaj te­ro­ri­stič­kih na­pa­da. On je čla­no­vi­ma tog po­kre­ta, ka­ko tvr­di Živ­ko­vić, po­nu­dio no­vac da odu u Cr­nu Go­ru jer se ta­mo to­ga da­na, o­ku­plja­ju do­bro­volj­ci ko­ji tre­ba da idu na ra­ti­šte u Ukra­ji­ni. Živ­ko­vić ka­že da su oni pro­zre­li nje­go­vu na­mje­ru i od­bi­li da idu u Cr­nu Go­ru, jer zna­ju da se ra­di o čo­vje­ku ko­ji je sa­rad­nik srp­ske i cr­no­gor­ske taj­ne po­li­ci­je. Živ­ko­vić tvrdi da za sve to ima svje­do­ke ko­ji će pred tu­ži­la­štvom jav­no po­svje­do­či­ti šta je Sin­đe­lić od njih tra­žio. Po­što mu je plan pro­va­ljen, do­da­je Živ­ko­vić, Sin­đe­lić je ri­je­šio da an­ga­žu­je Mir­ka Pa­ja Ve­li­mi­ro­vi­ća, biv­šeg po­li­caj­ca, ka­ko bi na­pra­vi­li šte­tu opo­zi­ci­ji.
Biv­ša su­pru­ga Alek­san­dra Sin­đe­li­ća Ma­ri­na Po­po­vić u iz­ja­vi me­di­ji­ma tvr­di­la je da je on ra­dio za obez­bje­đe­nje Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i da se jav­no hva­lio da je za njih od­ra­đi­vao ne­ke po­slo­ve.
Pred­sjed­nik Sve­srp­skog čet­nič­kog po­kre­ta Mi­lan Pa­va­so­vić, zva­ni Ča­ru­ga, op­tu­žio je Mir­ka Ve­li­mi­ro­vi­ća iz Zu­bi­nog Po­to­ka da je pre­va­rio nje­go­ve lju­de i da im je na­mje­stio hap­še­nje u Cr­noj Go­ri pod la­žnom op­tu­žbom da su spre­ma­li te­ro­ri­stič­ke na­pa­de na dan iz­bo­ra 16. ok­to­bra. Pa­va­so­vić je tvr­dio da im je Ve­li­mi­ro­vić na sa­stan­ku, ne­dje­lju da­na pred iz­bo­re u Cr­noj Go­ri, re­kao da što vi­še lju­di iz tog čet­nič­kog po­kre­ta tre­ba da ode u Pod­go­ri­cu da po­dr­že opo­zi­ci­o­ni skup ko­ji se or­ga­ni­zu­je tog da­na. Ve­li­mi­ro­vić ta­da, tvr­di Pa­va­so­vić, ni­je po­mi­njao ni oruž­je, ni Alek­san­dra Sin­đe­li­ća, ni Bra­ti­sla­va Di­ki­ća, kao ni bi­lo ka­ka­ve na­pa­de ko­je ta gru­pa tre­ba da iz­vr­ši, kao ni hap­še­nje Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. On je op­tu­žio Ve­li­mi­ro­vi­ća da je vr­bo­vao nje­go­ve lju­de, iako je već ta­da bio pod di­rekt­nom kon­tro­lom Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća, spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca.


Pu­sti­li šestoricu osum­nji­če­nih

In­te­re­san­tan je i po­da­tak da su šestorica osum­nji­če­nih pu­šte­ni na slo­bo­du ubr­zo na­kon hap­še­nja u Pod­go­ri­ci. Obra­zlo­že­nje tu­ži­la­štva za nji­ho­vo pu­šta­nje je bi­lo da su oni do­bro­volj­no od­u­sta­li od iz­vr­še­nja kri­vič­nog dje­la, pa ne­ma osno­va da bu­du u pri­tvo­ru. Sve to se de­ša­va u mo­men­tu ka­da spe­ci­jal­ni tu­ži­lac tvr­di da ni­je­su iden­ti­fi­ko­va­ni i po­hap­še­ni svi čla­no­vi gru­pe, pa je ne­lo­gi­čan po­tez da se šest osum­nji­če­nih pu­sti iz pri­tvo­ra.